Полиција је брзо одговорила изазовима ванредних мера, а контрола изолације нам је најтежа, с тим се нисмо сретали, каже министар Небојша Стефановић.

Да ли је МУП био спреман за борбу против епидемије?

Мислим да је Министарство унутрашњих послова успело да у кратком периоду покаже добар одзив на све оно што је држава од нас тражила, без обзира што овакву врсту пандемије нико није могао да предвиди. Наши људи су се срцем упустили у борбу за здравље људи и њихову безбедност, а истовремено смо се добро припремили и стратешки и тактички поставили према ситуацији од првог дана. Успели смо да првенствено заштитимо наше људе, а да истовремено у пуном капацитету преузмемо дужности и обавезе у заштити становништва и пружању помоћи.

Који су нови задаци допали припадницима МУП-а у овој борби?

Оно што јесте ново за полицију је контрола самоизолације. То је огроман посао, где је рецимо у једном тренутку било близу стотину хиљада људи које треба да позовете телефоном на дневном нивоу, да их обиђете. Замислите само да окренете 100.000 телефона. Знате да нећете сваког добити у сваком тренутку. Негде је неко заузет, негде се неко не јавља. Па онда морате да пошаљете патролу да установите да ли је заиста код куће, чак иако се јавио. Затим провера колико грађани поштују полицијски час, мере забране окупљања на јавним местима, подршка најстаријим суграђанима, координација свих волонтерских центара широм Србије и наравно редовни задаци који нису ни у једном тренутку пали у други план. Припадници МУП-а такође одговарају на мејлове и позиве грађана. Потрудили су се да на сваки од више од 30.000 позива и мејлова колико им је стигло одговоре грађанима у року од 60 минута, како би људи били правовремено и добро информисани уколико имају било какве недоумице. Уколико није било у нашој надлежности, помагали смо им тако што смо их повезивали са другим институцијама које могу да им помогну. Преузели смо на себе да грађани могу да позову за све што треба, како не би лутали у потрази за информацијом.

Разговарали сте лично са старијима који не смеју да излазе из својих домова. Какви су вам утисци тих разговора?

Наши најстарији грађани имају пуно разумевање за све што предузимамо. Свесни су да су ове мере неопходне како би заштитили њихово и здравље других људи. Разумем да људи некада јако тешко подносе што су у затвореном простору и што не могу да приуште себи шетњу, али видим да разумеју да то није хир већ потреба да спасемо животе људи. Ако се поредимо са неким другим земљама, када је у питању популација најстаријих суграђана, имамо много мање оболелих, а они су фактички најугроженији.

Шта помислите када видите људе који роштиљају, излазе масовно на шеталишта? Има клипова са поруком да се пркоси полицији.

Срећом, све је мање таквих људи. Али разумем оне који их гледају са прозора и осећају бес и кажу: "Како ја сад седим у кући, а њих 30 роштиља". Разумем бес тих људи, али мислим да као друштво постајемо зрелији како време одмиче. Имали смо на почетку фазу бунтовничког понашања, јер људи када им нешто забраните морају први дан да изађу и кажу: "Е не може ми нико ништа, ја ћу да прекршим полицијски час". Онда су људи схватили да ће се неко разболети или умрети. Људи сада критикују и пријављују такво понашање. У том смислу сам захвалан грађанима и у име полицајаца на терену. Највећи број људи поштује мере, а они који крше биће кажњени, то вам обећавам. Уопште ме не занима ни како се зову и да ли су имућни.

За викенд следи и најдужи полицијски час. Очекујете ли да ће грађани поштовати мере Владе?

Очекујем, јер видим да су грађани из дана у дан све дисциплинованији. Када видимо да, зависно од нашег понашања и смањења социјалних контаката, имамо мање померање криве новозаражених, људи који доспеју у болнице или на респираторе, онда схватимо да се све то вреди. Важно је да људи разумеју да морамо да заштитимо и наше најстарије и нашу децу. Јер, ако смо ми неозбиљни и неодговорни, можемо угрозити друге који ће можда завршити у болници на респиратору. Важно је да људи схвате да су ово мере које штите животе и ако их доследно применимо, брже ћемо моћи да се вратимо нормалном животу и да прођемо са што мање последица. Ако будемо неодговорни, биће нам теже. Дакле судбина је у нашим рукама. Није то више питање здравственог система, не можемо да кажемо да су само лекари и медицинко особље одговорни, само полицајци, војници или неко сасвим други. Сви смо одговорни. Да би могли да кренемо путем опоравка, потребно је да се прво ово заврши. Да би се завршило, морамо да покажемо снагу и јединство. Зато очекујем да ће се људи придржавати мера Владе Србије током предстојећег викенда. На крају крајева, неће то трајати 20, већ нешто више од два дана.

Имали смо прилике да видимо на интернету снимке шпанске полиције како забавља људе који су у изолацији. Који гест српске полиције бисте ви издвојили?

Пре свега, морам да истакнем да је Шпанија нама братска земља, која је више пута била уз нас, као и да имамо веома блиску сарадњу са њиховом полицијом. Видео сам како су они показали подршку својим грађанима и драго ми је што их држи дух по коме су препознатљиви. И наши полицајци су у многим тренуцима показали да знају да изненаде суграђане. Било да су им носили храну, шетали им кућне љубимце и обавили неке друге свакодневне послове уместо њих. Заиста сам поносан на припаднике МУП-а, који ризикују своје здравље, али не постављају никакво питање када треба да изађу у патроле и учине све што је неопходно како би заштитили грађане.

Нажалост имамо случајеве припадника МУП-а који су се заразили короном.

До сада је код 87 припадника МУП-а потврђена зараза вирусом корона и имамо 840 колега у самоизолацији. Пре неколико дана је било их је 920 у самоизолацији, али тај број се полако смањује. Имамо оне који су се већ вратили својим задацима, као и многе који се успешно опорављају од болести. Имајући у виду број људи са којима су се, рецимо сусрели гранични полицајци, пошто је 300.000-400.000 људи ушло у нашу земљу, али контроле које наши припадници свакодневно имају на бројним пунктовима широм Србије, мислим да су полицајци показали озбиљност и да су адекватно користили заштитну опрему. Наравно, немогуће је да се нико не разболи, јер ти људи имају и приватне контакте.

Да ли се током ванредног стања повећала стопа криминала у Србији?

Напротив, имамо пад и од почетка ванредног стања стопа криминала је смањена за око 55 одсто. Волели бисмо да је то тренд, али знамо да то није реално. Напросто, имате полицијски час, много је мање људи и аутомобила на улици и све се и лакше и брже контролише. Наравно, полиција уз све ванредне задатке, обавља и своје редовне о чему говоре и бројна хапшења оних који покушају да искористе ово стање да се усуде да пљачкају, шверцују наркотике и баве се било којом врстом криминала.

Бројне су дилеме по питању жртава насиља у породици. Да ли њих сада у ванредном стању нема ко да заштити?

Никако. Као што сам и рекао, полиција обавља своје задатке, како пре, тако и у ванредном стању. За реаговање у овим случајевима смо нашли моделе који су у складу са свим одлукама Владе по питању ванредног стања и поручујемо насилницима да се никако не играју и да жртве нико неће оставити незаштићене. У овом тренутку имамо, статистички гледано, смањење породичног насиља, али позивамо жене да не оклевају ни часа, да одмах пријаве сваку претњу, физичко насиље или било шта што доживе као угрожавајуће. Не треба да се секирају, реаговаћемо брзо и њихова полиција ће у сваком тренутку бити ту за њих.

Шта се за вас лично променило у свакодневној рутини у доба короне?

У професионалном погледу, необично ми је што сада више времена проводим у канцеларији. Навикао сам да сам на терену, да обилазим полицијске службенике и разговарам са њима. Приватно, искрено због већег броја контаката са људима на послу, ограничавам донекле контакте са својом децом, она су још увек мала, и гледам да их што мање изложим било каквом ризику. Нажалост, у оваквим тренуцима човек те личне ствари мора да стави у други план. Све остало ми не пада тешко, јер се моја свакодневна рутина не разликује много. На пример моји родитељи, затим имам живе и баке и деке, свакодневно питају телефоном за своје унуке, односно праунуке, јер сада не могу да их виђају. Зато одлично разумем жртву коју тренутно подносе наши најстарији суграђани, који су имали те рутине да сваког дана виђају своје унуке и праунуке и да проводе време са њима. Управо њихова дисциплина коју показују сада када то не раде, треба да је инспирација за све. Јер ако они могу да се одрекну тако важне ствари, онда можемо и сви ми остали одласка у кафић и баш зато не треба да кукамо.

Син председника Александра Вучића је позитиван на вирус корона. Смештен је на Инфективну клинику.

Колико год да сте свесни да се такве ствари могу десити, тешко је када се то догоди неком кога познајете. Данила знам од рођења. Увек је био борац. Ни у једном тренутку није размишљао "ја сам председников син, нећу да ризикујем, повући ћу се у неку кућу и одмарати се", напротив од почетка се укључио у волонтирање, ишао да помогне народу где је требало. Желим му да се што пре опорави и надам се да ће он то прегурати. Млад је и верујем да ће успети да се избори са вирусом и у потпуности опорави.

Поносан сам што медицинари кажу да смо реаговали добро

Да ли мислите да се Србија добро снашла у досадашњој борби против короне?

Све увек може боље. Али сам поносан што медицинска струка каже да је ово до сада било добро. То кажу и епидемиолози, инфектолози и сви остали из области медицине. Они оцењују да се Србија у датим околностима, узевши у обзир шта се дешава у целом свету, добро понела и успела да се организује, да је и поред прихвата 300.000 људи који су дошли углавном из заражених подручја и расејали се по целој земљи, Србија успела да уради све оно што је у њеној моћи. Сматрам да то не би било могуће да претходно нисмо успели да економски опоравимо земљу. То је важно, јер ако погледате како су пре шест, седам година изгледали и "Драгиша Мишовић", Инфективна клиника, какво је стање било у Нишу пре изградње Клиничког центра, како су изгледале све друге клинике у земљи и да је лекар имао плату какву данас имају медицинске сестре, схватићете зашто је важно. Није добро свакако када доспете у болницу, али када већ морате да будете тамо, веома је значајно какви су у њима услови. Мислим да смо као држава много урадили да обновимо наш урушени систем здравства и да је и у овако тешкој ситуацији јасно да је сво то улагање у објекте, опрему и особље био прави потез. А све то опет не би било могуће да купите, ако немате снажну економију.

Извор: Блиц.рс