Српска пољопривреда је за последње две године направила невероватан раст извоза од 50 одсто и 2020. година је завршена са 4,2 милијарде долара прихода од експорта. Да ли је то врхунац српских ратара, сточара и воћара и повртара, или постоји место за даљи напредак објашњава потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

* Која су потенцијална тржишта која релативно брзо може да освоји српска пољопривреда?

– Преко ноћи се ништа не осваја, па тако ни аграр, ни нова тржишта. Ланце производње, прераде и продаје који су прекинути лошим приватизацијама тешко је поново спојити. Ипак, чини ми се да у стилу великих ковача убрзано кујемо неки нови ланац наше среће. После више од 30 година, поново смо ушли на најзахтевнија светска тржишта. Ту свакако убрајам и она високоплатежна, попут УАЕ, Бахреина, али и земаља даље на истоку, као што су Индија и Кина, док ускоро отварамо врата и Вијетнама и Индонезије. Свако од ових тржишта је спремно како за наше месо, тако и за наше воће.

* Откуд Вијетнам, звучи прилично егзотично?

– Вијетнам је занимљив пример и вероватно се многи питају зашто баш та држава и шта то тамо можемо да извозимо. Можемо управо оно на чему је и српска пољопривреда изградила своје темеље пре две стотине година. На продаји српских свиња које та земља од 80 милиона становника и те како жели да проба. Уколико ту отворимо врата, српски узгајивачи свиња ће отворити ново поглавље за нашу земљу у том сектору.

* Свињарство у Србији је у озбиљном проблему, појачаном и због ситуације у Европској Унији. Разговарали сте недавно о томе са произвођачима. Извоз ван Европске Уније се чини као решење, али које су препреке?

– Свињарство са својим ценовним циклусима је свакако изазован сектор сточарства. То посебно долази до изражаја у време короне, када је тотална блокада сектора туризма зауставила продају огромних количина свињског меса у Србији. Зато је, као и за све производе, кључна само једна ствар, тржиште. На томе радимо и имамо добре разлоге да верујемо да ћемо три изузетно важна тржишта отворити за свињско месо. Тржиште Европске Уније, јер смо после 30 година обуставили вакцинацију против класичне свињске куге која је била једини блокирајући фактор, а потом и тржишта Кине и Вијетнама, која су кључна шанса за српске свињаре и њихово оснаживање.

* Кад смо код извоза меса, шта је конкретно договорено за извоз на Блиски исток и Уједињене Арапске Емирате?

– Тржиште Уједињених Арапских Емирата и земаља Блиског истока је најексклузивнија платформа за српску храну. Увелико смо ушли са воћем, попут јабука и малина, али ништа мање не очекујем ни од јунећег и јагњећег меса. У овом тренутку је важно да је цео Персијски залив снажно заинтересован за наше производе. Озбиљне количине јунећег меса су кренуле и пут Либана и за кратко време подигле цену тог меса, што нашим сточарима даје озбиљан ветар у леђа.

* Србија је недавно отворила још једну егзотичну дестинацију за нашу пољопривредну робу – Индију. Како се развија посао са јабукама?

– То је такође озбиљна прекретница, веома значајна за српске воћаре. За мање од шест месеци пут Индије је отишло скоро 40 пошиљака, а само у последња три месеца око 800 тона. Извезли смо готово све расположиве количине јабука које Индија жели, сорте црвени делишес и гала. Реч је о изузетном тржишту које броји око 1,3 милијарде становника и чија куповна моћ све више јача, а самим тим и потреба за квалитетном храном, међу којом су и наше јабуке.

* Хоћемо ли направити пробој са воћем и у Сједињеним Америчким Државама, сада када су се отвориле, рецимо, за боровнице?

– Српско бобичасто воће се већ увелико извози у Сједињене Америчке Државе, не само боровнице, већ и малине. Ипак, то је тржиште на коме се у огромној мери налазе боровнице из Јужне Америке, што је за наше произвођаче додатно отежавајућа околност. Наши воћари, међутим, имају већ тржишта где увелико пласирају своју робу. То су земље Европске уније, али и Блиског истока, где постижу одличну откупну цену.

* Акутни проблем са пласманом кромпира (донекле решен организовањем куповине преко трговинских ланаца) и хронични са малинарима показују да и даље постоји идеја код  произвођача да држава треба да одређује цене пољопривредних производа. Какав је ту став Министарства и која су могућа решења за релативну сигурност у исплативост производње?

– Да будемо потпуно јасни, цену робе држава не одређује, нити ће то чинити. Тржишна правила су јасна, понуда и потражња ће дати последњу реч. Ипак, пре тога постоје неке ствари које сви заједно можемо да урадимо. Најпре да садимо оно што је потреба купаца, а потом и да унапредимо садни материјал. Све то држава већ подржава кроз субвенције и повраћај од 50 одсто уложеног новца. Не можемо упорно нудити робу коју ми желимо, већ ону коју жели купац. Када то схватимо, свима ће нам бити много лакше. Тада ни корона која је, као и са месом, направила хаос на глобалном тржишту, неће бити пресудна за наше поврће. Нити ће Министарство пољопривреде, као што је тренутно случај, морати да анимира трговинске ланце да откупљују српски кромпир.

* Органска производња се све више перципира као значајан део пољопривреде. Пласирали смо недавно мед у Европску Унију и Норвешку, шта је следеће?

– Тржиште Блиског истока. Дакле, само оне земље које не питају за цену хране врхунског квалитета. Српска храна, посебно органска, препозната је као премијум производ на међународном тржишту. Због тога је кључ у отварању сваке могуће тржишне нише на планети за наше производе, посебно оне нише у којима има много новца. Да бисмо на таквим тржиштима завладали, рекордни раст, како површина, тако и извоза органске хране од чак 30 одсто у једној години се мора наставити. Управо због тога смо вишеструко повећали и субвенције за органску производњу, док смо сертификацију учинили готово бесплатном. Сада идемо и корак даље, да тамо где има услова обезбедимо прелазак са конвенционалне производње на органску у што краћем временском року, а не, како је био случај, да то траје и до три године.

* Да ли су српски паори и фармери спремни за дигиталну пољопривреду?

– То свакако није случај са старијим пољопривредницима. Међутим, радује чињеница да је на нашим конкурсима за младе, за свега три године, број захтева повећан за осам до 10 пута. Дакле, млади људи који су у том смислу технолошки писменији се све више окрећу аграру. Управо они су и те како у причи, ако говоримо о дигиталној пољопривреди. Подсетићу вас да је један од наших најважнијих партнера у тој области и "BioSense Institute", који је круна дигиталне пољопривреде у Србији. Свако улагање младог пољопривредника у дигитализацију свог рада биће међу нашим приоритетима подршке.

* Шта може да уради Министарство да се избегне да ратари протестују због проблематичног закупа државног земљишта, као што је недавно био случају у Баваништу?

– Министарство, као и до сада, надзире рад локалних самоуправа управо у процесу лицитације, односно давања у закуп државног пољопривредног земљишта. За сваку општину за коју смо утврдили да није у складу са прописима утврђивала, а потом и издавала државно земљиште у закуп, предлагали смо блокаду повраћаја прихода од пореза. Такав механизам је довео до тога да сада готово све општине поштују правила. Ипак, сваку оптужбу ћемо испитати и где год утврдимо неправилности предузећемо ригорозне санкције.

Извор: 24 седам