Најавом новог протеста за сутра 12. марта, СзС наставља са бизарном праксом да за своју личну промоцију, позитиван маркетинг и прикупљање јефтиних политичких поена злоупотребљава људе који више нису међу живима.

Након театралног и усиљеног протеста за годишњицу убиства Оливера Ивановића, кога данас више нико из СзС ни не помиње, сада следи нови протест за годишњицу убиства Зорана Ђинђића, човека који се борио против свега онога што су и тада представљали, а и данас представљају Драган Ђилас, Вук Јеремић и Борис Тадић.

Да је то истина, најбоље показује чињеница да је покојни Зоран Ђинђић 2001. године поднео кривичну пријаву против Драгана Ђиласа и да му је још тада говорио да бизнис и политика не могу заједно.

Невероватно је колико су ти људи само дрски и колико немају образа, па се данас позивају на речи и визије покојног Ђинђића, а за десет година њихове власти, сећали су га се само једном годишње, 12. марта, а није им било ни на крај памети да се макар спомеником захвале за све што је урадио.

Међутим, сва та њихова нељудскост и у најмању руку нефер однос према покојном Ђинђићу, не спречава их да и данас на великој популарности тог човека, покушају да се “огребу” за неки глас, баш онако како су се “гребали” за проценте док су били на власти, у пословима који су од њих, Ђиласа и Јеремића, направили милионере. Питам се да ли уопште тај двојац има мало срамоте, али сваки њихов нови потез показује да је немају ни у траговима.

Да је данас жив, Зоран Ђинђић би се стидео свега онога што је након њега постала и урадила ДС која се данас претворила у СзС, а уверен сам, као и велики број грађана, да би подржао Александра Вучића, јер су им храброст, одлучност у доношењу и спровођењу тешких одлука, као и визија Србије слични.

Шеф одборничке групе СНС-а у Скупштини града Београда

Александар Мирковић