Ђиласов мали од палубе Млађан Ђорђевић спољну политику наше земље назива поданичком, а мене страним подаником, иако Србија никада није у новијој историји са мање сервилности бранила своје државне и националне интересе.

Србија је, захваљујући државотворној политици председника Вучића, економским успесима и ефикасној борби за здравље грађана, о чему се данас у иностранству говори у суперлативу, повратила и самопоштовање и право да захтева да буде поштована и уважавана.

У време капитулантске политике, којој је служио Ђорђевић као саветник тадашњег председника Републике, Србија је била на коленима и преживљавала од мрвица и милостиње оних којима је давано све, па чак и оно што нису тражили.

Подсетићу само Ђорђевића да је, у време када је он градио сопствени ауторитет канцеларијом на Андрићевом венцу, Србија слала на одобравање страним дипломатама чак и дневни ред седница владе.

Тамо где је Ђорђевић одлазио да даје рапорте, ја одлазим да аргументима браним српске државне и националне интересе. То је једна од бројних разлика између нас двојице. Ја сам био и остајем искључиво слуга сопствене државе и народа, и нећу се бавити тиме коме то Ђорђевић служи нападајући сопствену земљу - а служи. Јасно је само да његова верност не припада ни Србији ни српском народу.